Njemačka je jedna od najvoljenijih evropskih destinacija svijetskih bendova, pa i balkanskih izvođača, kada je riječ o turnejama i živim nastupima
Duga i lasica.
Da mi je neko rekao da ću nekada da ih stavim zajedno u jednu rečenicu, a kamoli da ih vidim istog dana, verovatno bih mu rekao – slabije.
Ovu životinjicu, sisara iz porodice kuna, spazio sam na vrhu zgrade prekoputa hotela gde sam odseo u Frankfurtu, zatvarajući prozor pred spavanje.
Krznena kifla se spustila prvo na jedan deo pokriven ceradom, kratko osmatrajući okolinu, a onda brzo utekla i ponovo se pojavila na krovnom prozoru – takođe nakratko.
A duga me je dočekala nekoliko sati ranije tik pošto se voz podzemne železnice ukazao na površini.
Iskočila je u prvi plan na nebu prošaranom sivim oblacima iz kojih je napokon prestala da lije kiša.
Lepa i šarena uvertira za koncert na koji sam se uputio, a oko koga još uvek sležem utiske.
Nemačka je jedna od najvoljenijih evropskih destinacija svetskih bendova, pa i balkanskih izvođača, kada je reč o turnejama i živim nastupima.
Tako se ljubiteljima gitarske, ali i svake druge, muzike nudi širok izbor koncerata u danu, nedelji i mesecu, što je mene, ovog puta zaobišlo u Frankfurtu.
Pogledajte i ocenu BBC reportera nemačkih specijaliteta:
https://www.instagram.com/p/C9ACcDsBrTe/
Zato sam rešio da dam šansu nečemu što je na instrumentalnom, nikako na tekstualnom planu, najbliže mom muzičkom senzibilitetu, iako sam pretpostavljao da me verovatno čeka sodoma i gomora.
I nisam pogrešio.
Otišao sam na svirku američkog, u najmanju ruku kontroverznog sastava Steel Panther , koji baštini glem metal zvuk po uzoru na velikane ovog žanra – Van Halen , Twisted Sister , Mötley Crüe , Def Leppard i druge.
Hodaju po tankoj liniji, nimalo umivene parodije, ironije i komedije, pa su, između ostalog, prenaglasili i glemerski stil odevanja, ali i način života.
Dakle natapirane duge kose, šminka, pocepane majice, uske pantalone i drugi komadi kičaste garderobe, ali i blud, razvrat i psihoaktivne supstance.
Bend je takođe poznat i po uvredljivim tekstovima, obavijenim sirovim humorom, kao i vulgarnim šalama koje zbijaju na bini.
Provuče se tu i tamo poneka dobra fora i fazon po uzoru na holivudske komedije iz 1980-ih i 1990-ih, ali ređe.
Koncert je održan u kultnom frankfurtskom klubu Bačkap ( Batschkapp ), potpuno ispunjenom obožavaocima američkog benda koji su, deluje mi, bili zadovoljni, kako svirkom, tako i stend-ap komedijom, između pesama.
Za razliku od mene.
Takav pristup i izraz, u nekoj drugoj interpretaciji bi možda i bili moja šolja čaja, a ovako sigurno nisu, a da ne govorimo o stavovima i vrednostima koji nam se potpuno kose.
Članovi benda kažu da ih je kultura otkazivanja zaobišla, iako je kompanija TC Elektronik iz Danske, specijalizovana za audio opremu, povukla jedan gitarski efekat uvredljivog naziva sa njihovog sajta pošto se jedna muzičarka požalila.
Smatraju i da ljudi koji dolaze na njihove nastupe „znaju šta da očekuju“, između ostalog i „profani, politički nekorektni humor“.
Svega toga je bilo i sinoć, uz još nekih nesvakidašnjih momenata.
Na kraju se i dvadesetak žena popelo na binu tokom izvođenja njihovog najvećeg hita Party Like Tomorrow Is The End Of The World za koji je snimljen spot eksplicitnog sadržaja.
Po završetku nastupa, pojedini obožavaoci su odmah krenuli ka izlaznim vratima, a drugi ostali da traži trzalice koje su gitarista i basista bacili u publiku.
Metro stanica je krcata metalcima koji čekaju prevoz ka gradu i kući, a među njima sam i ja sa pitanjem upućenom samom sebi – da li je ovo bio objektivno najluđi ili najgori koncert kome sam u životu prisustvovao?
Frankfurt je rodni grad više svetski poznatih muzičara, grupa i izvođača.
Jedan od njih je i Hans Cimer, jedan od najpoznatijih kompozitora filmske muzike, višestruko nagrađivan, između ostalog, sa četiri gremija i dva oskara, za crtani Kralj lavova , pre 30 godina, i film Dina iz 2021.
Najčešće kombinuje elektroniku sa tradicionalnim orkestarskim aranžmanima, a u njegovom opusu je i muzika iz filmova Pirati sa Kariba, Gladijator, Početak i Međuzvezdani.
A ako ste odrastali devedesetih i bili fanovi strane dens muzike, sigurno ste čuli pesmu „Mr. Vain“ grupe Culture Beat ili, jedan od najvećih hitova ovog žanra – „ Rhythm Is a Dancer “ sastava Snap.
E pa obe grupe su iz grada na Majni.
U američkoj vojnoj bazi u Frankfurtu rodio se i poznati američki reper J Cole , budući da mu je otac bio vojni veteran.
Postoji i termin Zvuk Frankfurta ( Sound of Frankfurt ) koji se odnosi na različite forme elektronske muzike nastale na njegovom tlu tokom osamdesetih i devedesetih.
Odavde potiče i bend Tankard , koji sa grupama Kreator , Destruction i Sodom čini veliku četvorku nemačke treš metal scene.
Postoje više od 40 godina i veliki su navijači Fudbalskog kluba Ajntraht iz Frankfurta, kome su posvetili više pesama, od kojih je najpoznatija Schwarz-Weiß Wie Schnee (Crno-belo kao sneg).
Metal ima da pobedi, reklo bi se.
