Srbija će u okviru novog plana za rast Zapadnog Balkana od ukupno šest milijardi evra, moći da računa na milijardu i 630 miliona evra u naredne četiri godine, saznaje Radio-televizija Srbije (RTS) u izvorima u Briselu.
Ovaj iznos utvrđen je na osnovu procjene Evropske komisije koja u obzir uzima broj stanovnika i visinu BDP-a.
Prema istoj računici, za BiH je određeno 969 miliona evra, za Albaniju 924, Sjevernu Makedoniju 807, Kosovo 888 i za Crnu Goru 388 miliona evra.
Diplomatski izvori navode da je za Srbiju opredijeljeno skoro 30 odsto ukupnog fonda za rast, ali da ova sredstva neće biti dodeljivana po automatizmu.
„Stvarni iznos iskorišćenih sredstava će zavisiti od procjene EU da li Srbija ispunjava dogovorene ciljeve u reformi vladavine prava, demokratskog sistema, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa spoljnom politikom EU“, rekli su izvori.
Tu se radi o dodatnim finansijskim sredstvima u odnosu na ona koja su već dostupna kroz pretpristupne IPA fondove.
Evropski parlament odobrio je 24. aprila Plan rasta za Zapadni Balkan koji regionu treba da obezbijedi dvije milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde povoljnih kredita u periodu od 2024. do 2027. godine.
Nakon što je Evropski parlament dao zeleno svijetlo za plan rasta, očekuje se da tu odluku formalno potvrdi Savet ministara EU 7. maja. U tom slučaju, prve uplate mogle bi da se očekuju pre letnje pauze, navode u Briselu.
Kako RTS saznaje Srbija i druge zemlje regiona već su dostavili predloge reformi u pet ključnih oblasti – vladavina prava, poslovna klima i razvoj privatnog sektora, razvoj ljudskog kapitala, energetska i zelena tranzicija i digitalni sektor.
Među reformskim prioritetima za Srbiju je ispunjavanje preporuka OEBS-a i ODIHR-a o izborima, a od Beograda se očekuje i da obrazloži kako će predložene reforme doprinijeti većoj usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Nakon što programe odobre Evropska komisija i zemlje članice, sedam odsto predviđenih sredstava uplaćuje se odmah, a ostatak kada se dogovorene reforme sprovedu.
Zemlje regiona treba da ispune niz kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći, koji se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Srbiju i Kosovo je kao preduslov naveden i „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.
Takođe se ističe i značaj usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU.
Kako prenosi RTS izvori navode da u internoj debati između članica EU nije usvojen zahtjev nekih zemalja da puna usklađenost sa spoljnom politikom bude preduslov za korišćenje fonda za rast, ali će te zemlje moći da se pozivaju na ovo pitanje i tokom primjene plana i odobravanja pojedinačnih tranši.
Izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je posle usvajanja plana u Evropskom parlamentu da je prednost Srbije u odnosu na druge u regionu dobar kapacitete javne uprave, a izazovi za povlačenje sredstava će biti rad na vladavini prava, kvalitetu izbora i postepenom usaglašavanju sa spoljnom politikom.
Jedan upućeni zvaničnik EU kaže da Srbija ima šansu da iskoristi sredstva na raspolaganju, ali da to neće biti lako, prenosi RTS.
„Ako se pogleda lista uslova i pravila koja su ugrađena u Plan rasta, to su upravo pitanja koja su i do sada usporavala Srbiju na putu ka EU“, naveo je taj zvaničnik.
