Desetine arheoloških nalazišta u Avganistanu uništeno je buldožerima radi sistematske pljačke, tvrde istraživači sa Univerziteta u Čikagu.
Kažu da njihova analiza satelitskih snimaka predstavlja prvi nedvosmislen fotografski dokaz da su načini pljačkanja, koji su počeli za vreme prethodnog režima, nastavljeni i nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine.
Među oštećenim nalazištima su i drevna naselja iz kasnog bronzanog i gvozdenog doba, od kojih neka potiču još od pre 1000 godina pre nove ere, kažu istraživači.
Većina identifikovanih lokaliteta nalazi se u severnoj avganistanskoj provinciji Balhu, koja je pre više od dva milenijuma bila srce Baktrije (drevne zemlje u južnoj Aziji).
To je bila jedna od najbogatijih i najnaseljenijih oblasti drevnog Avganistana pod Ahemenidskim carstvom u šestom veku pre nove ere.
Nakon što je pobedio ahemenidskog vladara, Aleksandar Veliki je ovu oblast osvojio do 327. godine pre nove ere i oženio se Baktrijkom po imenu Roksana.
Glavni grad oblasti Baktra, kasnije nazvan Balh, na glavnom istočnozapadnom delu Puta svile, bio je središte razvoja budizma i zoroastrizma.
Kasnije je postao važan islamski grad.
Istraživači Centra za očuvanje kulturnog nasleđa Univerziteta u Čikagu su pomoću satelitskih snimaka i drugih uređaja identifikovali više od 29.000 arheoloških nalazišta širom Avganistana.
Međutim, na snimcima provincije Balha načinjenim od 2018. godine istraživači primećuju nešto novo.
Kažu da uočavaju tačkice za koje su sigurni da su buldožeri, zbog načina na koji se povremeno pojavljuju na snimcima i tragova koje za sobom ostavljaju.
Snimci koji su napravljeni posle ovakvih pojava prikazuju sveže razrovana područja sa jamama koje su iskopavali pljačkaši, objašnjava profesor Gil Stajn, direktor centra.
„U suštini, ljudi su raščišćavali ogromne površine da olakšaju sistematsko pljačkanje nalazišta“, rekao mi je.
Njegov tim kaže da su 162 drevna naselja bila „razorena zapanjujućom brzinom, po jedno u nedelju dana“ u periodu od 2018. do 2021. godine, a da su takve aktivnosti nastavljene na 37 nalazišta i pod vlašću talibana.
Istraživači ne objavljuju tačne lokacije kako ne bi odavali informacije potencijalnim pljačkašima.
Postupak dokumentovanja mnogih nalazišta je još u ranoj fazi.
To znači da istraživači jednostavno ne znaju šta je zakopano na nalazištima, koja su uglavnom humke, tvrđave, gostionice pored puta poznate kao karavan-saraji, i sistemi kanala.
Samo 97 kilometara dalje nalazi se arheološko nalazište Tela Tape, gde je 1978. godine otkrivena riznica baktrijskog zlata starog 2.000 godina.
Na takozvanom „zlatnom brdu“ bilo je 20.000 retkih predmeta, među kojima su bili zlatni nakit, ukrašena zlatna kruna i novčići, što je danas poznato kao izgubljeno blago Avganistana.
„U svakoj humci se mogu otkopati slojevi civilizacije“, kaže Said Reza Huseini, naučni saradnik na Kembridž univerzitetu.
Rođen je u Balhu, a u njegovim dvadesetim radio je kao volonter na istraživanju arheoloških nalazišta u severnom Avganistanu, među kojima su i neka za koje istraživači kažu da su razorena buldožerima.
Bio je zapanjen kada je video snimke Univerziteta u Čikagu.
„Kada sam za to čuo, osećao sam kao da mi duša umire“, kaže on.
Nema jasnih dokaza ko stoji iza očiglednog uništenja.
Profesor Stajn kaže da je ovakav obrazac uništavanja počeo da se primenjuje tokom prethodne vlasti, kada je predsednik bio Ašraf Gani, i da se nastavio pod vladavinom talibana.
Ganijeva vlast bila je slaba i nije imala potpunu kontrolu nad pojedinim delovima zemlje.
Provincija Balh na severu Avganistana, kao i njen najveći grad Mazari Šarif, bili su među prvim oblastima koje su pale u ruke talibana, pre nego što su zauzeli prestonicu Kabul u avgustu 2021. godine.
Profesor Stajn misli da nalazišta možda pljačkaju ljudi koji su dovoljno bogati i moćni da mogu da kupe ili iznajme mašine za zemljane radove, i da je premeste u seoska područja „bez da im se bilo ko meša u posao“.
Huseini kaže da su pojedina arheološka nalazišta u ovoj oblasti bila opljačkana i pre nego što je on napustio zemlju 2009. godine.
„Niko nije mogao da vrši iskopavanja ili kopa bez dozvole lokalnih moćnika i milicije“, ističe on.
„Njima nije važna istorijska vrednost, oni kopaju i uništavaju u potrazi za nečim.
„Video sam to sopstvenim očima – čak su koristili sito za prosejavanje zemlje da provere da li nečega ima“.
Kaže da je jednom učestvovao u naporima da se arheolozima obezbedi pristup drevnom nalazištu na kojem je komandant milicije sadio opijum.
Tokom njihove prve kratke vladavine, talibani su 2001. godine razneli 1.500 godina stare Budine statue iz Bamijana.
To su bile najveće statue uspravnog Bude na svetu.
Ali, kada su dve decenije kasnije ponovo došli na vlast, talibani su rekli da će poštovati drevno nasleđe zemlje.
Atikulah Azizi, vršilac dužnosti zamenika talibanskog ministra informisanja i kulture, odbacio je tvrdnje o pljačkama, rekavši da je osnovana jedinica od 800 vojnika da se brine o istorijskom nasleđu.
On je za BBC rekao da su neke organizacije dostavile ministarstvu slike o „kretanjima buldožera i ljudima koji obavljaju te zemljane radove“.
Ali dodao je dodao da „smo poslali razne timove na nalazišta da provere takve tvrdnje, i uveravam vas da nije bilo nijedne takve aktivnosti ni na jednom od tih lokaliteta“.
Talibansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je prošlog septembra uhapšeno troje ljudi pod optužbom da su pokušali da prokrijumčare antikvitete vredne oko 27 miliona dolara, među kojima su bile statue, mumije, zlatna kruna, knjiga, i mačevi.
Ministarstvo je saopštilo i da su predmeti predati narodnom muzeju i da se istraga nastavlja.
Profesoru Stajnu sam preneo šta je rekao Aziz.
„Ne mogu da spekulišem zašto bi ljudi to poricali, osim da osećaju stim kad im se dokazi predoče“, rekao je on.
„Možemo da dokažemo da su ove aktivnosti obavljane tokom vladavine dva veoma različita politička režima“.
Profesor Stajn veruje da se opljačkani artefakti iz Avganistana krijumčare preko Irana, Pakistana i drugih zemalja i šalju u Evropu, Severnu Ameriku i na Daleki istok.
Postoji mogućnost da se neki artefakti, bez istaknutog datuma i naziva, predstavljaju na aukcijama i izlažu u muzejima širom sveta.
Naglašava da im je teško ući u trag ako nikada nisu katalogizovani, ali veruje da je važno pokušati zaštititi lokalitete na kojima se može naći mnogo veći broj artefakata.
„Kulturno nasleđe Avganistana je deo svetske baštine i nešto što zaista pripada svima nama“, ističe profesor Stajn.
