Italijanski katolički biskupi dali su svoj prvi izveštaj o seksualnom zlostavljanju sveštenstva i otkrili u četvrtak da je više od 600 slučajeva iz Italije u spisima u Vatikanu od 2000. godine.
Izveštaj italijanske biskupske konferencije, koji je obuhvatio samo žalbe koje su lokalne italijanske crkvene vlasti primile u poslednje dve godine, ne pominje stotine slučajeva. Identifikovano je 89 pretpostavljenih žrtava i oko 68 optuženih.
Ali odgovarajući na novinarsko pitanje tokom konferencije za štampu o izveštaju, monsinjor Đuzepe Baturi je otkrio da biskupska konferencija istražuje 613 dosijea koji se čuvaju u Vatikanskom dikasteriju za doktrinu vjere.
Vatikan je 2001. godine zahtjevao od biskupija širom svijeta da sve svoje verodostojne izvještaje o zlostavljanju pošalju dikasteriju na obradu. Vatikan se osećao prinuđenim da reaguje nakon decenija u kojima su biskupi i vjerski nadređeni premeštali sveštenike predatore iz biskupije u biskupiju umesto da ih kažnjavaju ili prijavljuju policiji.
Baturi, generalni sekretar Biskupske konferencije, primetio je da su neki od 613 slučajeva možda bili arhivirani, a da neki sadrže više žrtava serijskog predatora.
„Moramo da razumemo koliko je žrtava, kakav je njihov profil, ko su odgovorni“, rekao je on.
Gotovo nasumično otkrivenje je podvuklo da prvobitni izveštaj biskupske konferencije nije imao za cilj da pruži tačan ili istorijski pogled na problem zlostavljanja sveštenstva u Italiji. Biskupi u zemlji nikada nisu odobrili takvo istraživanje uprkos zahtevima preživelih za potpunim obračunom, koje su objavile neke druge katoličke crkve u Evropi.
Umesto toga, italijanski biskupi su ograničili obim svog izveštaja kako bi procenili rad „centra za prisluškivanje“ koji su osnovani u eparhijama od 2019. da primaju žalbe žrtava. Organizatori su na konferenciji za novinare u četvrtak rekli da je izvještaj dao „prvu fotografiju“ problema i da biskupi planiraju da od sada objavljuju godišnje izveštaje.
U izvještaju se navodi da je 89 ljudi podnelo prijave u protekle dvije godine i identifikovalo 68 nasilnika. Utvrđeno je da je većina žrtava bila između 15 i 18 godina kada se zlostavljanje dogodilo, iako je 16 bilo odraslih koje je crkva smatrala „ranjivim“. Većina tvrdnji se odnosila na neprikladan jezik ili ponašanje i dodirivanje.
Brojke su bledile u poređenju sa brojem poznatih slučajeva koje vodi glavna italijanska grupa preživelih, Rete L’Abuso, koja procenjuje oko milion žrtava u zemlji koja je pretežno rimokatolička. Grupa je identifikovala oko 178 optuženih sveštenika, 165 sveštenika koje su italijanski organi za sprovođenje zakona osudili i oko 218 novih slučajeva.
Ipak, brojke koje su izvestili italijanski biskupi čak i u protekle dvije godine bile su značajne, rekao je Frančesko Zanardi, šef Rete l’Abuso.
„Ako su za dvije godine primili 89 pritužbi, to znači da problem postoji i da je veliki“, rekao je on u telefonskom intervjuu.
Zanardi je primjetio da su neuobičajeno visok procenat optuženih bili laici crkvenih radnika – nekih 34%, u poređenju sa 66% sveštenika ili braće po vernicima. On je primetio da laici koji zlostavljaju često lakše pristupaju potencijalnim žrtvama u ogromnim italijanskim volonterskim programima koje vode crkve jer su provere prošlosti manje stroge.
Monsinjor Lorenco Gizoni, koji je šef nacionalne službe za zaštitu dece italijanske crkve, rekao je da su brojke u izveštaju značajne s obzirom da je izveštajni period pokrivao vreme kada su crkvene aktivnosti bile ili zatvorene ili smanjene zbog COVID-19.
„Ovo je samo nekoliko, ali je mnogo“, posebno za sistem za primanje pritužbi koji je tek počeo, rekao je Gizoni.
Od samog početka, obim italijanskog izveštaja bio je daleko ograničeniji od pristupa katoličke hijerarhije u mnogim evropskim zemljama da pokuša da odgovori na traženje odgovornosti za seksualno zlostavljanje sveštenstva.
Kada je najavio planirani izveštaj u maju, šef italijanske biskupske konferencije, kardinal Mateo Zupi, insistirao je da će obim studije i sažeti, šestomesečni vremenski okvir za njeno objavljivanje omogućiti istraživačima da pruže „tačniji i odgovorniji“ talli.
Bilo na osnovu vladinog mandata, parlamentarne istrage ili crkvene inicijative, takvi izveštaji u Irskoj, Belgiji, Holandiji, Njemačkoj, Portugalu i Francuskoj identifikovali su sistematske probleme koji su dozvoljavali da hiljade dece budu zlostavljane od strane katoličkih sveštenika.
U Francuskoj, komisija nezavisnih eksperata procenila je da je 330.000 dece tokom 70 godina seksualno zlostavljano od strane oko 3.000 sveštenika i crkvenog osoblja, i da su zločini „sistematski” prikrivani od strane crkvene hijerarhije. Taj izveštaj, i niz otkrića o visokorangiranim nasilnicima, izazvali su krizu poverenja u francusku katoličku crkvu.
Zanardi je naveo da je italijanski izveštaj očigledno bio pokušaj da se „minimizira“ i prikrije obim seksualnog zlostavljanja sveštenstva u Italiji. „To je sramotno. Delimično je i zapravo ne znate čemu služi“, rekao je.
