Prvo, da li se u srpskom jeziku, za brod koji je blizanac drugom, može reći da mu je „sestrinski”? Da li je to uobičajeno u našoj nautičkoj tradiciji, ili se radi o relativno novijoj pojavi, nastaloj zadnjih decenija, usljed sloma obrazovnog sistema, eksplozije interneta koja je donijela poplavu engleskih reči, fraza i sintagmi, i mehaničkog prevođenja stranih tekstova, od strane novinara i šire javnosti, s obzirom da je danas svako, na društvenim mrežama, glodur svog malog medija?
„Sestrinski brod” ima svakog smisla u engleskom jeziku, u kojem je „ship” ženskog roda, na koji se referencira kao na „she/her” , ali kako može imati smisla u srpskom jeziku, u kojem je brod sasvim nedvosmisleno on? Bilo kako bilo, čuveni „Titanik”, koji je tragično potonuo na Sjevernom Atlantiku, imao je dva sestrinska/burazerska broda: stariji „Olimpik” i mlađi „Britanik”.
Kompanija „Vajt star lajn” nadala se ovim triom, maltene identičnom po veličini i luksuzu koji su nudili, pokoriti rastuće tržište transatlantske putničke plovidbe.Sva tri sagradila je kompanija „Harland & Volf” u Belfastu, tada Irska (jedinstvena zemlja u sklopu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske), danas Sjeverna Irska, ali je na sudbine „Olimpika” i „Britanika” pala duga senka srednje brata/sestre.
Nadimak najstarijeg „RMS Olimpika”, porinutog 20. oktobra 1910. godine, bio je „Stari pouzdani”; baš kao i „RMS Titanik”, i on je imao ugovor sa britanskom vladom da prevozi poštu („RMS” stoji za „Royal Mail Ship”) i plovio je istom rutom, od Sautemptona (Engleska) preko Šerbura (departman Manš, Francuska) i Kvinstauna (danas Kouv, okrug Kork, Irska) do Njujorka (Amerika).
Mogao je da preveze 2.435 putnika i 950 članova posade, a pošto je bio prvi sagrađeni brod ove klase, prirodno joj je dao svoje ime; njegovo prvo putovanje, koje je počelo 14. juna 1911. godine, prošlo je bez ikakvih problema, ali pošto je već 15. aprila 1912. „Titanik”, na svom prvom putovanju, uspeo da potone, kompanija je opozvala „Olimpik” natrag u brodogradilište.
Narednih godinu dana trajale su opsežne bezbednosne modifikacije koje su imale za cilj da spriječe da on doživi istu sudbinu, i tek onda je „Olimpik” nastavio plovidbu; ali ni to nije potrajalo, jer je godinu dana kasnije izbio Veliki rat, pa je brod pretvoren u vojni transportni i stavljen u službu britanske vojske (tada je i dobio nadimak „Stari pouzdani”); sa njega je čak u tom periodu potopljena i jedna njemačka podmornica, nadomak obala Kornvola.
Po završetku rata, vratio se u kompanijsku službu, da prevozi višu i srednju klasu željnu luksuza, i činio je to sve do sredine tridesetih godina, kada je posao postao neprofitabilan, usled ogromne konkurencije i ekonomskog efekta Velike depresije koja je drmala svet; zato je 1935. prodat u staro gvožđe, ali ne pre nego što su njegovi pojedini delovi stavljeni na aukciju.
Tako je „Olimpikova” legendarna sala za ručavanje, zajedno s rezbarenim drvenim oplatama, ogledalima i otvorenim plafonom, prodata ondašnjem vlasniku Hotela „Vajt Svon” u Alniku (Nortamberland, Engleska), gde je preneta, postavljena i danas nosi naziv Restoran „Olimpik”.
„Britanik”, koji se još uvek nalazio u izgradnji u vreme „Titanikova” potonuća, u hodu je doživeo brojne izmene s ciljem povećanja nivoa bezbednosti, ali kako je završen 12. decembra 1915. godine, u jeku Velikog rata, nije moglo biti ni govora o tome da se koristi za ono zbog čega je sagrađen. Tako je postao bolnički brod („HMHS”, tj. „His Majesty’s Hospital Ship) već 23. decembra.
Nije uspio da preživi ni godinu dana na moru: 21. novembra 1916, u blizini Keje, ostrva na Kikladama, u južnom Egeju, naleteo je na pomorsku minu koju je postavila nemačka podmornica „ U-73” i potonuo 55 minuta kasnije, odnijevši u smrt 30 ljudi, od ukupno 1.066 koliko ih je bilo na plovilu u tom trenutku, postavši tako najveći potopljeni brod Prvog svetskog rata.
Među preživjelima, sada u svojstvu bolničarke, nalazila se i legendarna stjuardesa Vajolet Džesop, koja je već ranije preživjela, prvo sudar koji je „Olimpik” septembra 1911, tokom svog petog putovanja (prekookeanskim brodovima klase „Olimpik” trebalo je nedelju dana za prelazak Atlantika), imao s bojnim brodom „HMS Hok”, a potom i slavnije potonuće „Titanika”, posle sudara s ledenim brijegom.
„Vajt star lajn”, jedan od najvećih ondašnjih svetskih brodskih prevoznika, baš nije imao sreće: silan novac je uložen u ovaj trio brodova, a činilo se da se niže peh za pehom. Međutim, kompanija je preživjela; kao kompenzaciju za gubitak „Britanika”, dobila je „SS Bizmark” (u vlasništvu njemačke firme „Hamburg-Amerikaše”) i preimenovala ga u „RMS Mažestik”. Bio je to najveći brod na svijetu sve do 1935, kada je porinut francuski „SS Normandi”.
Kompanija se 1934. spojila sa svojim najvećim rivalom, preduzećem „Kunard lajn” , iz čega je nastao „Kunard-Vajt star lajn”; 1947. godine „Kunard lajn” je otkupio „Vajt star lajnovih” 38% akcija zajedničke kompanije, i dvije godine kasnije ga izbacio iz imena, mada je na nekim plovilima „Kunarda” sve do 1968. nastavila da se vijori i zastava „Vajt star lajna”.
